Zenon i dokazi protiv kretanja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Matematički

O Zenonovom životu se vrlo malo zna. Informacije, kako o njegovom učenju, tako i o njegovoj biografiji, mogu se naći isključivo u fragmentima, kojih ima jako malo. Najviše saznajemo o Zenonu iz dela ’’Životi i mišljenja istaknutih filozofa’’ Diogena Laertija.
Po Diogenu, bio je rođeni sin Teleutagorin, a usvojeni sin Parmenidov. Parmenid je, inače, bio i njegov učitelj i ljubavnik. Tačna godina Zenonovog rođenja se ne zna, ali je iz Platonovog ’’Parmenida’’ možemo približno odrediti. U tom delu se kaže:
’’...da su Zenon i Parmenid došli jednom za velike Panateneje (u Atinu). Parmenid je bio tada već u poodmaklim godinama, sav sed, ali lepog i plemenitog izgleda; moglo mu je biti šezdeset i pet godina. Zenon je bio blizu četrdesetih godina, vrlo visok i prijatne spoljašnosti; za njega se govorilo da je bio Parmenidov ljubimac... Sokrat je bio tada veoma mlad...’’
Odavde možemo zaključiti da Sokrat nije mogao imati mnogo više od dvadeset i pet godina. Kako je on bio roden 470/69 p.n.e. možemo izračunati da je Zenon verovatno rođen oko 490 p.n.e. I Diogen kaže da je Zenon bio ’’u punom cvetu na 79. olimpijadi (464-460)’’.
Rođen je u Eleji, grčkoj koloniji u Južnoj Italiji. U Eleji, čiji lojalni građanin je bio, proveo je većinu svog života i ’’više od sjaja Atine voleo je svoju Hielu, mesto koje se kasnije zvalo Eleja, koloniju Fočana, mali grad, ali koji je umeo da odgaji samo valjane ljude; Atinjane nije mnogo posećivao i sav svoj život proveo je uglavnom kod kuće.’’ . Međutim nije istina da nikada nije posetio Atinu, što možemo videti i iz gore navedenog Platonovog fragmenta, kao i Plutarhovog dela ’’Periklov život’’ u kome se kaže da je Perikle slušao Zenona. Takođe, u Platonovom ’’Alkibijadu’’ stoji da su ’’zbog druženja sa Zenonom postali mudriji Pitodor, sin Izolohov Kalija, sin Kalijadin’’, koji su mu platili honorar od po sto mina.
To je, otprilike, sve što možemo saznati o Zenonovom životu. O njegovoj smrti međutim, postoji nekoliko verzija priče.
Priča se, naime, da je Zenon učestvovao u zaveri protiv tiranina, Nearha (ili, po nekim verzijama, Demila), i da je bio uhvaćen i mučen. Po jednoj verziji, kada više nije mogao da trpi mučenje, rekao ie da će sve reći, ali samo tiraninu na uvo, a zatim, kad mu se ovaj dovoljno približio, zagrizao mu uvo, i stezao sve jače, dok ga Nearhova telesna straža nije izbola noževima do smrti. Po drugoj verziji, kada ga je tiranin upitao ko su bili ostali zaverenici, Zenon je označio sve tiraninove poverljive ljude, koje je tiranin zatim pobio. Kada ga je upitao da li je još neko osim njih učestvovao u zaveri, Zenon mu je odgovorio ’’Ti...propasti gradska!’’, a zatim se obratio prisutnim građanima:’’Čudim se vašoj strašljivosti, ako zbog ovoga što ja sad trpim robujete tiraninu!’’, da bi zatim odgrizao svoj jezik i ispljunuo ga pred tiranina. Prisutni su potom počeli da kamenuju tiranina. Takođe, postoji priča da je, kada ga je tiranin upitao šta pruža filozofija, odgovorio: ’’Prezir prema smrti’’, a zatim bio izložen udarcima biča, ili da je na tiraninovo pitanje ko su još bili zaverenici, odgovorio:’’Kada bi ih bilo, zar bi ti bio tiranin?’’. Po Herimpu, bio je bačen u avan i smrvljen.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]